Осамдесетих година прошлог века због несташицеугљенични производии високе стопе профита угљеничних производа, угљенична предузећа су генерално имала добре економске користи, а угљенична предузећа су брзо расла широм земље.Међутим, због недостатка напредне аутоматске компоненте угљеника, читав обим индустрије угљеника је мали, тешко је формирати ефективну конкурентску моћ.Поред тога, постоји вишак капацитета јефтиних производа, недовољна понуда и потражња за врхунским производима и неразумна структура индустрије угљеника.Перспектива развоја угљеничних постројења је уско повезана са процесом високотехнолошког аутоматског дозирања угљеника.

Сировине карбонске опреме и угљеничних производа су угљеничне сировине.Њихова хемијска структура, морфолошке карактеристике и физичко-хемијске особине су веома различите због различитих извора и техника производње.Према физичком стању могу се поделити на чврсте сировине (агрегат) и течне сировине (лепкови и импрегнатори).

Међу њима се сировине угљеничних производа могу поделити на: више пепелних сировина и мање пепелних сировина према садржају неорганских примеса.Садржај пепела у сировинама са мало пепела је генерално мањи од 1%, као што су нафтни кокс, асфалтни кокс, итд.металуршки кокс, антрацит и тако даље.Поред тога, повратни материјали у производњи, као што је дробљење графита, такође се могу користити као чврсте сировине.Због различите улоге и употребе различитих сировина, њихови захтеви за квалитет су такође различити.